Statistika kaže da je neupućenost u ovu temu direktno proporcijalna željenom broju zuba velikog lančanika srednjeg pogona. Pokušaću da Vam, koliko god mogu, razjasnim enigmu, koji je prenosni odnos potreban i dovoljan kako bi ste mogli postizati i održavati željenu brzinu. Novajlije u biciklizmu su svoje nedostatke u kondiciji i snazi veoma često skloni da pripišu neodgovarajućim prenosnim odnosima na biciklu. Veoma često mi se dešava da mušterije insistiraju da im na bicikl stavim pogon sa većim lančanicim srednjeg pogona, jer su ubeđeni da će na taj način moći da održavaju veću brzinu. Iz tog razloga veoma često ponavljam istu priču, pa sam pomislio da bi lakše bilo, ako bih je i zapisao.
Posmatraćemo, što se krstarenja po ravnom tiče, najsporiju vrstu bicikla, planinski bicikl. Ovaj bicikl je prvenstveno namenjen za vožnju po terenu, ali zbog nemogućnosti da imaju više bicikala za različite namene, za prosečnog domaćeg biciklistu ovo je najoptimalnije rešenje. Prosečni rekreativni biciklista u Srbiji, planinski bicikl vozi uglavnom asfaltnim putevima i stazama i zato na isti stavlja uske gume bez krampona, tzv slik gume. Točak sa ovakvim, adekvatno napumpanim gumama, širine 1,4-1,9", tokom jednog obrtaja prelazi 2000-2050mm. Rekreativni bicikl danas podrazumeva 8-10 lančanika na zadnjem točku, pri čemu je najmanji lančanik sa 11 zuba. Srednji pogon rekreativnog MTB bicikla trenutno podrazumeva 3 lančanika gde je najveći u rasponu od 42-44 zuba. Dakle, prenosni odnos u najtežem prenosu je najmanje 42/11=3,818. Sada uvodimo kadencu, ili broj obrtaja srednjeg pogona u minuti. Za rekreativne bicikliste idealan je 80-90, a sa povećanjem kondicije ovaj broj se povećava. Uzmimo i ovde najnižu vrednost, dakle 80. Po 80 obrtaja srednjeg pogona, svakog minuta, u najtežem prenosnom odnosu, mali lančanik, a samim tim i točak napravi 80x3,818=305,45 obrtaja. Ako ovo pomnožimo sa pređenim putem točka, najmanjeg obima pri jednom obrtaju, dobijamo 611m u svakoj minuti. Što iznosi 36,65km/h. Dakle u najgorem slučaju, klasični prenosni odnos će vam biti dovoljan da krstarite, pri idealnoj kadenci za vaše srce, brzinom od gotovo 37km/h, što verujem da je malo koji takmičar na planinskom biciklu u mogućnosti, a o rekreativcima da ne pričamo.
Sada dolazimo treking i siti bicikal. Formula je ista, ali je najteži prenosni odnos 48/11 a pređeni put točka pri jednom obrtu oko 2200mm. Uz minimalnu kadencu 80, dobijamo krstareću brzinu od 46km/h! Čak i ako na treking biciklu vozeći na najvećem lančaniku napren nazad stavite na lančanik sa 20 zuba, što bi trebalo da vam bude šesti lančanik (kada brojimo od najmanjeg), krstareća brzina pri optimalnom broju obrtaja bila bi 31,6km/h, što je za rekreativca sasvim solidno.
Imajte takođe u vidu da srednji pogon koji za najveći lančanik ima 48 zuba, kao najmanji lančanik ima 26-28 zuba, jer u suprotnom prednji menjač ne bi mogao da pokrije kapacitet. Ako ovakav srednji pogon stavite na planinski bicikl čiji je najveći lančanik zadnjih lančanika u rasponu 30-36 zuba (36 za kasete sa 10 lančanika), i uzmemo recimo 32 zuba, prenosni odnos je 28/32=0,875. Te je brzina koju bi ste morali da održavate da bi ste postizali kadencu 80 jednaka 8,4km/h, a za svaki ozbiljniji terenski uspon ovo je brzina nedostižna za rekreativca, pa će vam ubrzo ponestati lakših brzina. Kada račun prebacimo na najpoželjniji bicikl u Srbiji, tzv 29-ku, ubrzo dolazimo do zaključka da ovo nije bicikl za klasičnog rekreativca. Bicikl sa točkovima prečnika 29" daleko je inertniji od svih ostalih standardnih bicikala, zato će vam, da bi ste koristitili prednosti ovog bicikla, biti potrebno znatno više energije i snage.
Zato, kada pomislite da vam treba veći prenosni odnos kako bi ste išli brže, budite sigurni da ono što vam ograničava krstareću brzinu, nije prenosni odnos, već vaša kondicija i snaga. Premerite kadencu kojom vozite, ako niste u stanju da je održavate na 80-90, onda bi vam teži prenos samo dodatno opteretio srce, a ovim testom ste sami sebi dokazali da za to niste spremni.
